Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Цетињском манастиру на седмогодишњици упокојења Његове светости Патријарха Павла, 15. новембар 2016. године
Када смо били у Патријаршији са, блаженог спомена, Патријархом Павлом, када смо служили вечерњу службу, тамо је био један јеромонах, мислим да се звао Димитрије. Он је био проста и добра душа па се мало уплашио што је ту патријарх. Па ће на крају да каже, као и наш отац Исак, он каже: ,,Да помене молитвама и нашега Патријарха Павла и Митрополита Амфилохија.” И ми смо изашли и отишли у гостопримницу код сестара, па ћу ја да кажем Патријарху Павлу: ,,Ваша светости, па није никакво чудо што Вас помену у отпусту, али гдје мене помену?”
А он каже: ,,Па и ја се чудим.”
Наш Патријарх Павле је заиста велики Божији дар нашој Цркви православној и он је као такав примљен у свим помјесним црквама. Неко ми је испричао јуче како је срео једног човјека у Колашину који је атеиста, у Бога не вјерује, нити у Цркву иде. И сад родио му се син и он је њему дао име Павле. А овај га пита: ,,Па имаш ли ти некога у породици ко је Павле?”
А овај му каже: ,,Немам.”
,,Па чекај, откуд си му дао име Павле?”
А он каже: ,,То је име Патријарха Павла.”
Атеиста у Црној Гори је назвао свог сина по Патријарху Павлу. И мени кажу моји на Цетињу: ,,А што ти нијеси као Патријарх Павле?”
Е, па сад, није лако бити као Патријарх Павле. ,,Створи Бог Павла и разби Бог калуп.” Он је био изузетна једна личност, а једна од основних његових начела, које није лако испунити, било је ,,да ријечи буду благе, а аргументи јаки.” То је он стално подвлачио. Човјек огромног смирења, стрпљења, трпљења и великог и дубоког богољубља и љубави према Христу. Сав живот му је био у знаку Христа и Светог апостола Павла, који је био његов узор и мало-мало па је увијек цитирао апостола Павла у својим бесједама. Сјећам се кад смо ишли у Русију, московски Патријарх Алексеј, а он чак ни васељенског патријарха није излазио на аеродром да дочека, једино кад дође Патријарх Павле он га чека на аеродрому и испраћа из Моске са аеродрома.
У најтежим временима он је био и на Косову и Метохији. Он, као што знате, није имао кола, него је ишао аутобусима и пјешке, а манастирима није било баш лако у то вријеме, ни онда, па ни данас. И онда је тражио тамо сестре, мати Иларију, манастира Девича и друге. И он ће да каже: ,,Када последњи човјек на Косову буде имао кoла, онда ћете и ви да их имате.” A већ о томе причамо, отац Макарије је имао неког фићу. И сад вози Макарије фићу, и вози се Павле са њим и каже да ће да се вози фићом, али ће да плати бензин онолико колико кошта карта аутобуска, иначе неће да се вози. И иде он са оцем Макаријем, а Макарије је био Банаћанин, сто двадесет килограма, и био је пун онако, а игуман. И сад је увео поредак Епископ рашко-призренски Павле, типик монашки да, прије свега, нема меса у манастиру, како и јесте прави монашки пост, али Банаћанин је био и није баш тако навикао, а имао је и шећер сиромах, па ипак и није баш могао тако да пости. А онда иду они и иде неки руски камион и пита Макарије: ,,Је ли, Преосвећени, која кола више троше нафте, овај руски или овај наш фићо?”
Па каже: ,,Бог га видио, оче Макарије, па види колика је ова грдосија. Па природно је да он више троши.”
,,А што онда ви тражите од мене да једем колико и ви.” Пошто је Патријарх Павле онако малецни.
А сликао се једном са кошаркашима који су дошли у Патријаршији, а он онако малецан, па су они стали иза и он се окрене и каже: ,,Опростите ако вас заклањам.”
Молитвама Светога оца нашега Павла, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј и спаси нас. Aмин.
Транскрипт Данило Балабан
